Ikona Pobune

Film

Ako je istina da svako vreme i svako društvo imaju upravo onakve heroje i ikone kakve sami proizvedu i kakve  - uostalom -  i zaslužuju, onda nema nikakve sumnje da je upravo Sonja Savić jedna od onih umetničkih ličnosti na osnovu kojih je moguće bolje i potpunije razumeti raznoliku, uzbudljivu i - na žalost - finalnu fazu u istoriji kinematografije nekadašnje Jugoslavije. Jer, neobična i svakako fascinantna karijera ove glumice je upravo tada - dakle, tokom osamdesetih doživela pun procvat i gotovo istovremenu kulminaciju, da bi se nešto kasnije transformisala i u paradigmatičan, kvalitativan i kvantitativan fenomen koji je sposoban da samostalno definiše većinu vitalnih karakteristika perioda i sredine iz kojih je iznikao i kojima je pripadao.
Prva i verovatno jedina prava kinematografska zvezda koja je obeležila eru posle Tita i pre raspada bivše Jugoslavije, Sonja Savić je nimalo slučajno sopstvenu medijsku karizmu utemeljila na najprogresivnijim i - kako će se pokazati - dominantno utopijskim uverenjima i stremljenjima ondašnjeg društva. Hrabra, odlučna, inovativna, nepomirljiva, a često i neprilagodljiva, ona je tada kroz čitav niz upečatljivih i žanrovski, stilski i karakterno sasvim različitih uloga uspela da ponudi jugoslovenskoj publici nešto što ova nikada do tada nije ni imala: figuru autentičnog i beskompromisnog buntovnika.
Jer, uprkos tome što su njeni partizanski, samoupravljački ili crnotalasovski celuloidni prethodnici tvrdili da žele i mogu neuporedivo više, sklop socijalnih i istorijskih činjenica je bio neopozivo na njenoj strani, dozvolivši joj da jednom dominantno konzervativnom i patrijarhalnom okruženju u kontinuitetu pruža dragocene lekcije o neophodnosti ljudske, graðanske i umetničke pobune.
Surova realnost je, naravno, veoma brzo potom uspela da obezvredi i demantuje ne samo angažman i proklamovane ciljeve Sonje Savić, već i sve suštinske atribute društva, države, pa i kinematografije na čijim temeljima je i stvorena posebnost njenog glumačkog identiteta. U devedesetim, suočena sa novim političkim i bioskopskim poretkom u svojoj domovini, ali i lišena stare, optimističke poletnosti i pune kreativne slobode, ova glumica je stoički podnela i manjak posla, a i izvesnu marginalizaciju njenog dotadašnjeg opusa, ekspresno preusmerivši vlastitu, neobuzdanu energiju ka drugim medijima i tehnologijama, pa i drugačijim artističkim programima i konceptima. Sazrevajući, Sonja Savić je očigledno shvatila da komercijalni filmovi nisu idealno oruðe revolucije duha, no to gorko i pomalo zakasnelo saznanje ipak nije uticalo na silinu njene privatne pobune.
Aleksandar D. Kostić

Program Sonja Savić:

Sreda, 13. oktobra ob 18.00: Živeti kao sav normalan svet (Living like the rest of us) - r./ dir. Miloš Radivojević, 1982.
Četrtek, 14. oktobra ob 18.00:
Šećerna vodica (aka Zuckerwasser) - r./ dir. Svetislav Bata Prelić, 1983.
Četrtek, 14. oktobra ob 22.00:
Davitelj protiv davitelja (The Strangler) - r./ dir. Slobodan Šijan, 1984.
Petek, 15. oktobra ob 17.00:
Una (Una) - r./ dir. Miloš Radivojević, 1984.
Petek, 15. oktobra ob 19.00:
Predstavitev najnovejših video del Sonje Savić.
Sledi pogovor s Sonjo Savić, Aleksandrom, D. Kostićem in Majo Weiss.
Moderatorka: Katarina Pejović

In collaboration with: Slovenska kinoteka

Datum in čas dogodka: 
13/10/99 - 15/10/99
Kraj dogodka: 
Slovenska kinoteka